Радио Брод 88,1 MHz

Поводом обиљежавања 30 година постојања Републике Српске и прославе Дана републике, предјседник Републике Српске, Жељка Цвијановић, одликовала је заслужне појединце и институције.

Један од добитника плакете „Свети Стефан“ је Брођанин Давор Гичевски, студент генерације Медицинског факултета у Бањалуци и стипендиста фондације Милан Јелић.

Плакета „Свети Стефан“ се додјељује најбољим студентима и Брод треба да буде поносан на свог суграђанина.

Како сазнајемо из разговора са њим, Гичевски је тренутно у Београду гдје специјализује кардиохирургију, а детаљнији интервју о награди али и цјелокупном његовом раду донијећемо вам кад Давор дође у посјету родном граду.

Б.Ј.

Евоцирањем успомена на српске борце, који су дали животе за Републику Српску и чији допринос не смије бити заборављен, у Броду је јуче обиљежен 9. јануар, Дан Републике Српске и њен 30. рођендан.

На Тргу Патријарха Павла, вијенци су положени на централно спомен – обиљежје за 244 погинула борца Војске Републике Српске с подручија општине Брод и спомен бисту генералу Славку Лисици.

Начелник општине Брод Зоран Видић честитајући грађанима Дан Републике Српске истакао је да се и на данашњи дан са пијететом присјећамо свих погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

-Данас имамо своју Републику Српску, институције, полицију, систем образовања… И ја се не бојим за опстанак Српске. Биће увијек довољно мудрих глава које ће на најбољи могући начин сачувати оно што су нам у насљедство оставили творци Републике Српске, – рекао је Видић.

Предсједник скупштине Борачке организације општине Брод Радослав Кокић упућујући честитке поводом Дана Републике Српске нагласио је да је 9. јануар најзначајнији датум  у историји Српске, када је одразом воље, жеље и јединства српског народа створена Република Српска.

– И у данашње вријеме нам је, као и 90-тих година прошлог вијека, најпотребније јединство истакао је Кокић.

Након пригодног програма на Тргу Патријарха Павла присутни су посјетили Спомен собу гдје су  евоциране успомене на погинуле српске борце и читана записана размишљања из спомен књиге.

Поносно и достојанствено обиљежавању Дана Републике придружили су се и многи грађани Брода који су истакли заставе на својим кућама, пословним објектима, аутомобилима… Заставама Републике Српске окићене су и бродске улице, а истакнуте су и на свим јавним предузећима и установама.

У поводу обиљежавања 9. јануара, Дана Републике Српске, рецитована је и први пут јавно изведена пјесма бродског свештеника Мирослава Живковића „Републико моја“.

Светосавска омладинска заједница и Црквена општина Брод, данас завршавају акцију прикупљања помоћи за социјално угрожене категорије друштва. Акција је почела 5. децембра постављањем корпи у тржним центрима у које су грађани могли остављати основне намирнице, а завршена данас подјелом прехрамбених пакета.

-Прикупљани су со, шећер, брашно, уље и друге неопходне намирнице. Обезбјеђено је око 40 пакета. Захваљујемо свима који су се прикључили акцији,- рекао је Давор Бардак, предсједник Светосавске омладинске заједнице.

Ово је само једна у низу акција коју је провела СОЗ годинама иза нас. Није око јавности ни видјело многе хумане гестове, јер се ови млади, тихи и скромни људи воде јеванђељском идејом „Нек не зна левица шта даје десница.“

Б.Ј.

Борачка организација Брод, у сарадњи са општинском управом, и ове године поводом божићних празника помаже своје категорије.

-Овај пут смо одлучили на подјелу прехрамбених пакета,- каже предсједник предсједништва БО Брод, Зоран Видић.

Подијељено је сто пакета у вриједности од по сто конвертибилних марака, што значи да је из буџета општине овај пут за борце издвојено 10.000 КМ.

-Право на помоћ су остварили незапослени демобилисани борци, а изабрани су у сарадњи са мјесним одборима,- додаје Видић.

Б.Ј.

Видић: Брод је лијепо мјесто за живот, а од нас самих зависи хоће ли бити још љепши. Локална заједница, на челу са мном, радиће све да сви грађани добију прилику да дају допринос да буде боље и љепше мјесто за живот.

–Крај ове календарске године је и година дана од како сте начелник Брода.  Како оцјењујете годину на измаку?

 Видић: Нема једноставног одговора, односно он је комплексан. У почетку, хтјели смо да се обезбиједи уредно функционисање јавних служби. Јер, грађани не треба да осјете смјену власти. Њих занима функционисање града и тај дио је урађен. Примопредаја власти није се драстично осјетила. Већина директора поднијели су оставке, појединци из управљачке структуре нису дошли на посао након примопредаје која је обављена 24. децембра прошле године, али све је ишло својим током. Морам рећи да нисмо затекли добро стање. Краткорочне обавезе биле су око 2,45 милиона марака, а поједине нису биле ни евидентиране у документу о примопредаји. То је незахвално финансијско стање. Ни избори сваке двије године нису добри у финансијском погледу јер се стихијски троше средства, што је видљиво из наслијеђених обавеза. Планом штедње, ишли смо ка анулирању посљедице из ранијег периода и сматрам да грађани нису осјетили никакве посљедице и смислу социјалих давања, одржавања јавних функција, плата и других обавеза општинског буџета. Затекао сам међуљудску атмосферу која није била сјајна, слиједили су договори са људима из јавне управе и јавних предузећа да се „сукоби“ помјере у другу страну. Припадност политичкој или некој другој организацији не смије да се преноси на професионалне позиције. Сматрам да смо у томе успјели.

-Какво је данас стање по питању јавних финансија?

Видић: Иза нас је година буџетског опоравка. Није ни данас сјајно стање. Успјели смо да ниво краткорочних обавеза према добављачима смањимо на 1,7 милиона марака. То су обавезе општине и буџетских корисника. Грађани ништа не смију да трпе, а морали смо јер смо смањивали наслијеђене обавезе. Нисам опредјељења да идемо на кредитно задужење, па да по сваку цијену идемо на неку јавну инвестицију коју би да трпе грађани наредну деценију. Ми смо платили двије рате кредита за базене и Градски пијацу, инвестицију од прије 11 година. Желим да иза нас остану чисти рачуни, да због нас грађани не пате. Мора бити чиста ситуација, без икаквих оптерећања.

По вашој оцјени који су догађаји обиљежили 2021. годину?

Видић: Погранични крајеви као што је наш посебно су осјетили посљедице пандемије корона вируса. Живот Брода је повезан са Славонским Бродом. Ограничења кретања су сви осјетили, највише трговци и угоститељи. Посебно је било тешко у првом дијелу године. Порошле године Влада Српске је интервенисала у локалним заједницама, док ове године није било подршке виших нивоа власти у санирању негативних посљедица пандемије. Ипак, успјели смо буџетску годину привести крају. Нисмо потрошили више пара него смо их прикупили.

Шта сматрате највећим успјехом и да ли сте задовољни постигнутим резултатима?

Видић: Најискреније, нисам задовољан оствареним. Ја и моји сарадници испред себе постављамо високе циљеве. Многи и моји познаници и суграђани замјере ми што не рекламирамо неке ствари које смо урадили. Данас постоји широка слобода активности свих политичких групација и грађана на друштвеним мрежама. Тај глас грађана озбиљно разматрамо, јер локална администрација мора бити окренута потребама грађана. Да, неће неке апликације и друштвене мреже да одређују шта ћемо да радимо, али доприносе да лакше увидимо приоритете Брођана, а ми смо сервис грађана.

-Како оцјењујуте политичке прилике у Броду и рад Скупштине општине?

Видић: Задовољан сам радом Скупштине. Критичку ријеч опозиционих одборника узимамо у обзир. У прилог томе говори чињеница да смо на сједницама СО прихватили више амандмана него у претходних 15 година. Довољно то говори о међусобним односима. Српска демократска странка из које долазим се не петља у односе у другим политичким организацијама и тај став заступам у својим наступима. Свака политичка организација која Броду обезбиједи одређени пројекат, од начелника и локалне администрације може очекивати подршку, никако опструкције.

Ако говоримо о плановима за наредни период, шта Брођани могу очекивати?

 Видић: Моја жеља је да поставимо одређене стандарде који неће бити у сфери политичких надметања. То значи да град мора бити уредан, чист, сређен, испоштован комунални ред, да будемо узор другима, да инфраструктурни пројекти попут канализације и одржавања путева не смију бити предмет политичких подјела него консензуса. Хоћу да улице које немају канализациону мрежу, да је добију. Да комплетан град буде асфалтиран. Не смијемо да заборавимо села. Морамо да асфалтирамо пут до Липе, то је „пут спаса“. Нико не смије да буде посебно заслужан, јер то се ради јавним новцем. Требамо привући инвеститоре, отворити нова радна мјеста, да допринесемо значајнијој заради. Инфраструктурним пројектима, попут изградње водовода у селима, асфалтирањем и сличним пословим се не треба хвалити, јер сматрам да сваки грађанин у 21. вијеку треба да има те погодности. За мене су такви радови само исправљање неправде из неког ранијег периода према тим грађанима.

-Како видите Брод у будућности и шта су ваше поруке суграђанима?

Видић: Сви ми који живимо у Броду треба да вјерујемо више у свој град. Наш Брод је лијепо мјесто за живот, а од нас самих зависи хоће ли бити још љепши. Локална заједница, на челу са мном, радиће све да сви грађани добију прилику и дају допринос да буде боље и љепше мјесто за живот. Брод је отворени град за све, сви приједлози развоја локалне заједнице корисни су. Искористићу прилику да свим грађанима пожелим добро здравље, породичну срећу и прегршт радости и пријатних тренутака у поводу новогодишњих и божићних празника.                                                      Д.И:

У оквиру програма манифестације “ ЗимзоБрод “ организују се и бројни садржаји посвећени најмлађима Брођанима. Једно од атрактивнијих било је и караокa такмичење у пјевању за дјевојчице и дјечаке одржано у сриједу 29. децембра. Било је пријављено осам такмичара и извођење шест музичких нумера, а учествовала су четири соло пјевача и два дуета.

Ивана Митреканић – пјесма ’’Заклео се бумбар’’,Тамара Петрушић – пјесма ’’Оро’’, Никола Зечевић-  пјесма ’’Моја драга’’ и Оља Дејан- пјесма ’’Чувала ме мама’’.

Дуете су пјевали Ненад Цвјетковић и Андреа Ђорђић – пјесма ’’9000 метара’’ те Сара Кузмановић и Стефан Цвјетковић – пјесма ’’Хајде да лудујемо’’.

Након получасовног наступа, а на основу јачине аплауза публике који је био основни критеријум за избор, жири је за побједника такмичења прогласио Николу Зечевића док је друго мјесто припало Ољи Дејан.

Побједник такмичења симболично је проглашен за градоначелника и уручени су му кључеви ЗимзоБрода  док је другопласирана такмичарка проглашена за његовог замјеника.

Најмлађи су имали прилику и да се забаве током фејспејтинг радионице, а осликавање лица мотивима по жељи малишана радила је умјетница из Бања Луке Ивана Кесеровић.

У завршници програма присутни су могли уживати у забавној и интерактивној мађионичарској представи. Наравно највеће одушевљење представа је изазвала код најмлађих међу којима је било и оних који су постали  активни судионици у мађионичарским триковима.

Да ученици радо памте своју школу из које су понијели сјећања на оне најљепше школске дане показала је и Анастасија Вукман бивша ученица ОШ „Лијешће“ која је одлучила да школској библиотеци поклони 44 књиге школске лектире које је годинама сакупљала за своје потребе.

Анастасија каже јој књиге школске лектире тренутно не требају па се нада да ће помоћи млађим ученицима.

-Одлучила сам да књиге поклоним својој школи како би попунила бибилиотечки фонд школске библиотеке и надам се да ће им ове књиге помоћи. – рекла је Анастасија.

-Велико нам је задовољство када се бивши ученици сјете своје школе, посебно када се одлуче да школи поклоне овако вриједан поклон,- рекла је директорица школе Нада Гостић и додала да се нада да ће овај њен гест подстаћи и остале ученике да школи поклоне књиге које им више нису потребне.

Књигама се посебно обрадовала библиотекарка Драгана Црљић која је истакла да је библиотека у процесу набавке школске лектире па ће ове књиге свакако попунити библиотечки фонд.

Школска библиотека у Лијешћу богатија је и за књигу „Упознајте Гагарина, најшашавијег пса у свемиру“ бродског писца Берислава Благојевића, која је однедавно уврштена на списак обавезне лектире основаца.

В.Г.